Tri pahuljice za Holivud

Sneg.

Toliko sam ga iščekivao u ovoj šugavoj godini, malo zbog dece a malo da obeli ovo sivilo i čađ koji nas polako prekrivaju.

I onda kad je pao, bilo je kao u onom filmu gde celo selo sprema doček Titu a njegov voz samo protutnji kroz stanicu. Jedan dan zimska idila, već sledeći “jugo koji ne prolazi” što kaže Masimo, i od snega ni traga.

Cela godina mi je inače prošla u nekom iščekivanju, da se nešto desi. Nešto samo od sebe, što će da reši stvar. Vidim da i se Nova godina očekuje kao neko spasenje, nešto kao “bila 2020. ne ponovila se!” a već sledeće, 2021. stvari će same od sebe nekim čudom da krenu nabolje.

Ok, nisam 100% džangrizav, verujem i ja u čuda (da će 2021. biti bolja čak i statistika nalaže), ali mora se ipak nešto i samostalno, da izvineš mora da se mućne glavom i mrdne dupetom.

Upravo zato, baš danas ti pišem o NAJLUĐEM Google Analytics otkriću do kojeg sam došao ikada.

Danas – jer sam kao sve kao nešto kao čekao bolju priliku: te sa’ću te sutra ću…

Elem, da bi se to *najluđe otkriće* razumelo, mora prvo da shvatiš kako funkcionišu publike u GA:

Kad posetilac dođe na neki sajt u brauzer mu se upišu određene informacije i to se eufemistički zove cookie tj kolačić. 🍪

Kao i sa svim modernim prevarama, pola posla je u brendingu – taj slatkiš je zapravo informacija koja se zapiše na brauzeru posetioca, a njome raspolaže vlasnik sajta ili u najvećem broju slučajeva, neko treći. Za moj ukus nije uopšte sladak, naprotiv (namerna igra reči).

Primer:

Posetiš sajt udžbenika i školske opreme a u brauzer ti neko treći upiše koji razred te zanima. Taj neko treći je recimo Google: na taj način Google zna da te zanimaju udžbenici za četvrti razred osnovne i rančevi za mušku decu.

Ako bi vlasnik sajta želeo da reklamira muške rančeve za osnovce mogao bi da od posetilaca određenih stranica sa svog sajta, I SAMO OD NJIH da kreira publiku, poveže je sa AdWords nalogom i targetira baš tu publiku:

Prosto kao 1-2-3.

Zbog ovoga nas GDPR i “tera” da izričito dobijemo saglasnost od posetilaca da im neko treći tj Google piše u brauzer dok posećuju NAŠ sajt. Zato se i zove third party cookie – sajt je first party, posetilac je second a neko treći je third party – u ovom slučaju Google.

Ista je stvar sa Facebook pixelom.

Dakle onaj ko kontroliše Google analitiku na sajtu može da kreira Google kampanje precizno targetirane za posetioce baš tog sajta.

Opet – ista stvar je is a Fb pixelom.

Da ponovimo:

Da se reklamiraš posetiocima nekog sajta ne moraš da kontrolišeš taj saj, dovoljno je da kontrolišeš SAMO GOOGLE ANALYTICS nalog koji se nalazi na sajtu!

I sad dolazimo do *otkrića* godine:

Istražujem sa klijentom sajt konkurencije da vidimo šta koriste od Martech* alata:

Uvek krenem od Tag asistenta koji mi predoči Google alate koji se koriste na sajtu, ili bolje reči koliko napredno se koriste (imaju li tag manager, rade li remarketing i konverzije “peške”, da li imaju GA4 instaliran i sl.)

Na slici se, u skroz gornjem desnom uglu vidi i neizostavni fb pixel helper (koji mi “saopštava” da nemaju fb pixel na sajtu, ali da ne skrećem sa teme).

U svakom slučaju pažnju mi je privuklo što imaju više naloga Google analitike. Posebno su mi zanimljivi ovi nalozi sa malo većim poslednjim brojem – u ovom slučaju 9 ali ide to i do 99.

Kada ima više GA naloga na jednom sajtu – to znači da sajt šalje podatke u više GA baza.

Nalozi sa velikim posl. brojem pak impliciraju da se u jedan isti nalog (account) analitike slivaju podaci sa više sajtova.

Defoltni, Google preporučeni setap je, da za jedan biznis koji ima više srodnih sajtova postoji struktura:

1 biznis = 1 nalog
više sajtova = više propertija, po jedan za svaki sajt.

Međutim ovde vidimo da postoje 2 različita naloga na sajtu: ID naloga je ovaj dugački broj nakon “UA-” (u ovom slučaju 7265702).

Više GA naloga na istom sajtu se najčešće dogode kada developer koja kreira sajt postavi (obično hardkodira) GA, a naknadno admin sajta iz biznisa ili agencija koja radi digital doda još jedan, dva ili više sopstvenih GA naloga kojim prikupljaju podatke.

Zbog toga otvaramo sledeći alat da vidimo ko zapravo stoji iza ovih naloga.

Taj alat se zove publicwww:

Prosto rečeno ovo znači da 325 017 sajtova sliva podatke u jedan te isti GA nalog sa ID-jem 7265702.

Podaci o posetama trista i kusur hiljada sajtova na jednom mestu!

Prvi sajt na listi šalje podatke u properti pod rednim brojem 1 –  to je sajt izraelskog startapa, CMS-a Duda.

Čik pogodi na kojoj CMS platformi su izgrađeni SVI ostali sajtovi sa liste?

Na sledećoj slici vidi da je, u slučaju sajta koji sam ja analizirao, odgovor: Duda.

Alat koji sam upotrebio da bih saznao “na čemu” je napravljen Awardspring sajt zove se Builtwith.

Builtwith na osnovu domena koji unesete izlista spisak svih alatki korišćenih na tom domenu, od CMSa, Martech-a, CDN-a itd.

Nije me mrzelo pa sam još nekoliko sajtova sa one liste provukao kroz Builtwith – i svi koriste Duda CMS.

Sledeći skrinšot koji bih ovde stavio je Google Analytics za nalog UA-7265702-9, ali nemam pristup 🙂
(a da imam, gde bi mi bio kraj…)

Mogao bih da radim hirurški precizan retargeting na posetioce SVIH sajtova koji koriste Duda CMS.

Ne tvrdim da neko to radi, samo kažem da MOŽE da se radi, a to već zvuči dovoljno jezivo (kao onaj kofer za vreme hladnog rata sa šifrom za atomski napad, uvek na 10m od predsednika, za slučaj da zatreba).